ДА ремек-дела могу да настану и иза решетака, показује судбина Крушевљанина Божидара Ристића (63). Давне 1973. почео је "каријеру" као чувар у Васпитно-поправном дому, а онда, после две деценије, постао светски признати уметник. Дело по дело, од 1993. израдио је више од 2.000 невероватних скулптура од отпадака дрвета!
- Запослио сам се као радник обезбеђења. После неког времена приметио сам каква је чуда од гранчица перорезом правио један штићеник - открива нам Божидар Ристић. - Заинтересовао сам се и сам кренуо да радим. Врло брзо сам се извештио. Иако сликам од 16. године, схватио сам да је дрво заправо моја инспирација.
По одласку у пензију, Ристић је почео да се бави сасвим другим стварима, пре свега трговином и угоститељством. Све док пре 23 године није на једној дасци која је испливала из Јасике израдио "Тајну вечеру". Када су то видели гости из Ужица, за његово прво дело у дрвету понудили су 7.000 марака.
- Нисам хтео да је продам, али сам се од тог тренутка сасвим посветио уметничком раду с корењем, деблима и гранама, и успео да направим и име и тржиште - каже Ристић, који већ годинама држи уметничку галерију.
Крушевачки стваралац иза себе има око 25 самосталних изложби скулптурских дела у галеријама, културним центрима и на отвореном простору у градовима северне Италије, у Швајцарској и Немачкој. Имао је понуда да се пресели и на Маурицијус и тамо ствара.
Данас радим пре свега скулптуре. Кад осетим мирис дрвета или уочим необично грање, у њима видим неку фигуру или представу - прича нам уметник, додајући да ради док је будан, али да и у сну склапа "нацрте" будућих дела. - Материјал налазим у шуми и у води. Све што изађе из реке, блата или тење практично је неуништиво. Моје је само да алаткама пратим природне трагове.
У галерији овог вајара на стотине је слика, али на првом месту су скулптуре и етно-намештај. Ристић највише воли да ради са орахом, дивљом крушком и трешњом.
- Увек постављам себи нове изазове - каже нам Ристић. - Људи углавном траже верске мотиве, иконе, скулптурице балерина од гранчица... Заједно са природом, у гравирању ми помажу и сипци који оштете понеко дрво. Такве рустичне композиције су врло популарне на Западу.
Наш саговорник каже да је крао занат од најбољих. Подучавао га је познати крушевачки вајар Миливоје Мићић (1935-2003). У знак захвалности према свом ментору, Ристић је са групом колега својевремено основао и удружење које је понело Мићићево име.
- Имам четворо деце, а од деветоро унучади, могуће је да ће ме неко наследити, јер већина воли да ми прави друштво и слика у галерији - каже, за "Новости", Божидар Ристић.

ЦЕО БОЈ ПОКЛОНИО ГРАДУ