SUPER NAUKA Kako nastaje prašina?

Невидљива прашина / БелаТукадруз

Невидљива прашина

Коју не можеш обрисати, дувај, па ћеш видети, да је има

И да мирише на нешто устајало, што те тера на кијање,

Дувај, док се не загрцнеш, усисавај, ако ти је усисивач при руци и упаљен, дувај, и усисавај. Јер се ту накупило свашта, у месецима одсуства. Користи увеличавајуће стакло, види, шта се све накупило по металним зидовима

Компјутера! Есенција самлевених паучинастих главица маслачака. Више сам видео лабудова на дунавском кеју у Земуну, јуче, него у Шведској!!! Дувао је поган ветар и развејао прашину, видљиву и невидљиву. Прашина се завукла између каблова, и усисивач не може да је усиса јер се слепила са металом. Невидљива прашина које се таложила месецима,замешена квасцем одсуства. Блокирајући рад виртуелне машине. Невидљива прашина је узрок...

Música Celta Alegre, Épica y Hermosa - 2 Horas que te Harán Vibrar de Em...

Не, ни ја не могу да заспим... / БелаТукадруз

НЕСАНИЦА

 

... Не, не могу да заспим....не иде,  док читам,

слушам....док ми неко нешто прича ...не иде....

али затвори очи?? нее ---   не иде... (из једног писма)

Тако ми у свануће пише лабуд, фламингос,  и ја не знам зашто мислим на крикове паунова

Које сам слушао  у једно свитање журећи на железничку станицу у суседном селу. Давно.

Хладно ми је око   срца, не знам због чега.  Можда од страхова који и мени долазе,

Све чешће, оном стазом, посутом  цветом багрема,  којом долази и оно неизрециво. Бог.

Али откуд цвет багрема, сада? То је снег, читаве планине снега, и отуда долази то,

Од немира, од  севера...Ноћу ми долазе, Мећаве,  ко зна откуда, вејавице година, векова, миленијума. Бабини укови. Од којих се једва ишта види. На истој се ватри печемо? Не,

и у томе је ствар. Да на  истој жеравици поскакујемо... друкчије бисмо песме певали, брале!

Од сличне студени цвокоћемо, призивајући заштиту анђела, Свемогућег, и домаћих светаца.

Као да нас бог припрема изокола  за нешто  огромно, и дубље од сваког заборава.

Сан из кога се више нећемо пробудити. И који има смер два наизглед паралелна пута

Крај једног великог  језера. И којим да кренеш, пртином,  или  по танкој покорици леда

Куда ћеш стићи?  Куда стиже лаковеран човек. Кога је скоро све преварило?  Тај звук цитре,

Или окарине? Има  укус  горке судбине, од које силази низ кичму таква језа. Каква језа!

Какве мисли!  Закони наслеђивања, тестаменти, усмени или писани, сведоци, наследници првог реда. Не, ни ја не могу да заспим... или ако и заспим, онда се пробудим усред таме, ... не,

Ову несаницу не шаље љубав, радост, узбуђење пред путовање...не, не...

То што надолази, у колони по снегу, као  патке- Парке, наступа низбрдо, према језеру

Наступа по снегу, који није рашчишћен, већ утабан ... И сваки корак  одјекује као  индијски

Инструмент  под највештијим прстима, највештијег уметника... Каква је то музика,

Ко  је може зауставити? Те патке-Парке?

        ( Ноћу, понекад, фебруар 2018)

Anoushka Sankar & Joshua Bell

THE BEST OF ANDRÉ RIEU

Werner Müller - Gypsy

André Rieu & Gheorghe Zamfir - Tribute to James Last, Best Colection

James Last - Russian Melodies

The best of Latin Lounge Jazz, Bossa Nova, Samba and Smooth Jazz Beat - ...