Da li Najdanovi krugovi liječe?

ТВРЂАВА КОЈА ДОКАЗУЈЕ ДА СУ СРБИ ЖИВЕЛИ У УРЕЂЕНОЈ ДРЖАВИ МНОГО ПРЕ НЕМА...

Жвандра Лили

1,57 хиљ. пратилаца

Бранговић или Браниг је средњовековно утврђење на западним обронцима брда Бранг у селу Бранговић остаци града налазе се на десној обали реке Градац. Развалине града народ је звао и Бежане јер су се ту склањали пред Турским нападима, такође се назива и Јеринин град. Бранговић је тврђава, која се налази на 5 километара јужно од Ваљева, а назив је добила по најближем засеоку јер ово утврђење се по досадашњим истраживањима не помиње у историјским изворима. Подигнуто је на високој стени изнад реке Градац на чијем врху је смештена Донжон кула, од које се другим бедеми спуштају низ оштру падину на којој се налазило насеље до саме реке. Утврђење је неправилног вишеугаоног облика дужине 320м и ширине 220м, највиша тачка се налази на надморској висини од 441м а најнижа на 268м, сачувана површина утврђења износи 3 хектара што представља до сада највеће такво утврђење у Србији. Остаци рушевина нам указују да су зидине утврђења биле од притесаног камена и кречног малтера. Утврђење је подигнуто тако да са две стране оштре литице ојачане бедемима онемогућавају приступ, са треће је чува Донжон кула која је подигнута на крају уске окомите стене којом је једва могуће проћи, док је са четврте стране заштићена самом реком. На највишој коти утврђења, са источне стране, налази се кула димензија 5x7m, која је имала одбрамбену улогу. Супротно њој на западној страни налази се кула на најнижој коти брда димензија 7,1 m са 6,6 m. За остале куле се претпоставља да су биле сличних димензија. На простору доњег града налази се рушевине цркве с краја V или почетком VI века, која је подигнута на темељима грађевине која је изгорела у IV-ом веку, димензија 13m са 9m. Поред цркве пронађене су још 2 просторије које се надовезују на цркву и гробница, димензија 2 пута 1 м са скелетним остацима 4 особе. Локалитет се налази под окриљем Градца и поред манастира Ћелије. На основу обављених истраживања, утврђено је да је град подигнут још у 6. веку и да је служио као епископско седиште за тај део Балкана. пошто су у остацима једнобродне цркве у њему, пронађени остаци епископског престола. Истраживања су такође показала и да је тврђава и град у њој, разарана и обнављана неколико пута, да би у X веку била потпуно напуштена и препуштена зубу времена. Истраживања на овом локалитету су почела 2004. године и тада се мислило да је реч о Ромејској тврђави из 5. века међутим каснијим ископавањима је утврђено да је ово утврђење коришћено још од 3 века као војна тврђава, а најстарији слој до кога су археолози стигли сеже у праисторију, у гвоздено доба када се на овом месту налазило насеље утврђено бедемима. Што значи да је ово место имало континуитет насељавања одувек. У најмлађем археолошком слоју који је највише оштећен ерозијом и ископавањима дивљих археолога нађени налази су недвосмислено указивали на то да су Срби овде живели у континуитету до 10. века када је град напуштен, а што се поклапа са ратовима кнеза Часлава који су вођени против Угара. Часлав је био Српски владар из династије Влатимировић, отац му је био Клонимир, а деда Стројимир кога већина вас памти по Стројимировом печату. Доњи део овог утврђења је служио за цивилно насеље, а горњи део где се налазила велика донжон кула имао је искључиво војну сврху. Цивилно насеље се развијало поред античког пута кроз кањон реке Градац, пут је спајао долину Колубаре са Ваљевским планинама и Подрињем који су обиловали рудним лежиштима сребра, бакра, олова и злата. Овај путни правац је даље водио до источне Босне и Далмације Салоне. Па из свега може да се извуче закључак да је само утврђење имало битну намену. Штитило је околне руднике, као и пут којим се обављала трговина, а занимљива је чињеница да се баш овим путем стизало и до Салоне која је била Архепископија Срба још из времена Свевладовића. Па ако све узмемо у обзир ово утврђење јасно указује да су Срби живели у уређеној држави много пре него што то званична историја тврди. Да су се бавили рударством, као и трговином рудама. Ова тврђава доказује и да је црквени живот био значајна карика у тадашњој Српској држави а сама грнчарија која је нађена у археолошким истраживањима ове тврђаве са симболима рибе за које појединци тврде да су варварски симболи, вероватно заборављајући чињеницу да је симбол рибе био симбол у првим годинама хришћанства, тачније у ранохришћанском периоду, а Срби га имају на својим посудама и то опет потврђује чињеницу да Срби нису хришћанство примили у 9. веку за време владавине краља Мутимира већ много пре још у апостолско време. Ово утврђење поред тајанствености самог града чува и сведочанство о хришћанству у Србији. Поред остатка ранохришћанске богомоље у високим стенама око овог утврђења налазе се многе пећине, келије где су средњовековни монаси тиховали. По тим испосницама је манастир Ћелије који се налази у непосредној близини Брангович тврђаве добио је име.