недеља, 15. јануар 2023.

ИЗБОР из угашеног књижев. часописа "Идентитет| сузовски свитак" или "ВАПАЈ ИЗ КАРАНТИНА"

ИДЕНТИТЕТ, 7-8/2007  Сузовски СВИТАК





ВАПАЈ ИЗ КАРАНТИНА

КАРНЕВАЛ КРАЈ ШУМСКЕ РЕКЕ

( Из Поговора Саватија Иг. Митровића, писан пред његов неочекивани крај, 2001)


Када се средином 1993. године појавила књижица од 50. - ак страница ФЛОРА ДЕ ЛА МУНЋЕ (краљ Хомоља), сви су тих десетак објављених песама,читали као Песме Боре Мишљеновића (1919 – 1977), које је само сакупио, средио и на свет издао Мирослав Лукић (1950), у то време аутор само три књиге, непознате најширој читалачкој јавности.Књигу је објавио у занемарљивом библифилском тиражу (105 примерака), старији песник МиодрагТодоровић (1930 - 1994), који је следеће године преминуо од тешке болести... То прво издање, штампано поводом десетогодишњице постојања ЗАВЕТИНА садржало је и Додатак Колекција Заветина, У сусрет десетогодишњици, ЛетописЗАВЕТИНА и Писмо из карантина. Последњи текст у том издању потписао  је Домаћин славе или колачар. Није то било само писмо једног човека из његове родне земље, претворене у карантин. Био је то вапијући глас из карантина једноумља; крик оне друге, непознате, и скоро угушене Друге Србије. Касније су Песме Боре Мишљеновића, са кратком белешком о њему, биле прештампане, као последње поглавље Лукићевог романа УЈКИН ДОМ (Београд, 1997). У ствари, овом књижицом Лукић је најавио један страшни карневал разисторије на Балкану, али и себе - као великог песника, занимљивијег и убедљивијег у сваком погледу, од многих књига и његових вршњака, али и других књига много познатијих и хваљенијих српских песника.Да је реч заиста о изванредној књижици, схватио сам одмах, али схватао сам то и касније: када бих пожелео да читам добру поезију, нелажну, српских песника друге половине 20. века, машио бих се за то прво издање...Упознавши песника, и написавши низ текстова и о неким другим његовим књигама, објављеним после „Песама Боре Мишљеновића“, предлагао сам да штампа и друго издање те књижице; понудио сам да напишем кратак поговор; али Лукић је то одлагао за нека друга времена. Не кажем да је овај песник подцењивао поједине своје песме објављиване у часописима, и другим његовим прозним књигама; једноставно, он је тај "вишак" носио као нешто сасвим природно; радио је на другим стварима; објављивао друге ствари. Трудио се да учини доступним и онај део његовог песничког опуса,који је стицајем многих неповољних околности,деценијама чамио у фијокама. Покушавао сам не једном да га уверим, да је његов труд разуман, али сам истовремено саветовао да би било добро да прештампа посебно „Песме Боре Мишљеновића“ под другим насловом - КАРНЕВАЛ КРАЈ РЕКЕ, јер тих десет песама су савим довољно да се стекне први и главни дојам о њему као песнику. Тако је настала ова књига. Све песме из првог издања овде увршетне, прештампавају се, онако како су први пут објављене. Са тим песмама, Лукић стоји раме уз раме,са највећим српским песницима 20. века, написаћу и њихова имена: Дучић, Ракић. Лукић није патетичан,као Растко Пертовић, не говори неким чудним цинцарско - српским језиком као Настасијевић; није сентименталан као Црњански. Поштенији је и савеснији од Попе, Павловића и Раичковића, Ракитића,Нога, Максимовића...На крају смо се договорили да поновљено издање ове књижице изађе, као библиофилско, са најкраћим могућим мојим поговором,и допуњеним Био - библиографским досијеом о његовом целокупном стваралачком раду. Брзо сам окончао тај посао, захваљујући околности, да сам највећи део посла већ био обавио (в. у књизи НАВЕТРУ, НА ЧИСТИНИ, НА ВИСИНИ, Париз -Београд, 2000, 260 стр.; поглавље Био - библиографски досије, стр. 205 - 215). Копију рукописа послао сам Лукићу, али он је и даље отезао са објављивањем. Није прихватио моју сугестију, да у том евентуалном другом издању буде објављен и његов животопис, јер би у том случају, како ми је рекао у телефонском разговору, то било нападно, претенциозно. Сматрао је да је боље да се објави, уместо тога, његова кратка биографија, која би била потпуна у том смислу, што би узела у обзир све релевантне податке, све што је објавио до тренутка када рукопис КАРНЕВАЛА одлази у штампу…


С. Иг. Митровић*


______

*Митровић није дочекао да види објављени примерак другог, поновљеног издања КАРНЕВАЛА КРАЈ ШУМСКЕРЕКЕ.Преминуо је у туђини; рукопис који је он приредио за штампу завршио је у уредничкој фиоци „Заветина“.


Поговор који је Митровић написао пред своју смрт, био је дужи; скраћен је. Скраћено је оно што се може, у културној јавности, доживети као хвалидбени клише. Исто тако, Библиографски досије о Лукићу, после 9. октобра 2002. године и објављивања УМЕТНОСТИ МАХАГОНИЈА - Дела у 32 књиге, због промене ситуације, морао је бити допуњен, као и Биографија. Прихватио сам се тога, не баш сасвим незнатнога посла, како би договорени концепт другог издања ове књиге био заокружен..

Лукићева Биографија је преузета из његове нове књиге ТРЕЋА СРБИЈА,а у Митровићев Библиографски досије су уграђени сви нови подаци о објављивању Лукићевих радова. То је пре свега учињенои због песника, али још више из пијетета према Митровићу, али и из пијетета и према првом издавачу, Тодоровићу.У Библиографију је унето, и све оно што је Лукић у међувремену објавио. Дакле, Митровићев Библиографски досије је претрпео темељну нашу редакцију (у обзир је узето све што је Лукић објавио до јануара 2003. године). Наравно, и таква Библиографија ће - већ крајем 2003. године - бити - непотпуна. Али ће онима, који долазе после, у много чему бити олакшан труд. Иако обогаћено,ово друго издање, није прешло обим првог. Напротив.

(Крајем децембра, 2002.)


* *

 

Другима је било суђено да сачине Библиографски досије М. Лукића,  који би био потпунији; и обухватио и оно што је Лукић последњих година објављивао,закључно са мартом 2003. године. (…) У студији "НА ВЕТРУ НА ЧИСТИНИ НА ВИСИНИ: мит и метафора: увод у опус Мирослава Лукића N 1 уметност махагонија (коауторском делу Александра Лукића, Саватија Иг.Митровића, Батрића Церовића - Мобаров институт /Editions SECTIO CAESAREA, Paris - Београд, 2000, 260 стр.; доштампано издање из 2002, које поседује Народна библиотека Србије у свом фонду), објављено је у оквиру поглавља ЧИСТИНА КОНАЧНА - Био - библиографски досије, стр. 205 - 215. Дата је исцрпна Библиографија објављених радова Мирослава Лукића 1968. - 1999 (2000) (листови, часописи, антологије зборници). Као и Био - библиографски податак о Лукићевим књижевним радовима објављеним као самосталне књиге, где су побројана скоро сва издања Лукићевих књига објављених до 2000. - те године. На крају је дата и (селективна) Библиографија објављених радова о Мирославу Лукићу (која броји 45 објављених радова).Разрешили смо и неколико Лукићевих псеудонима: Дели Јован Пек, Марко Рошуљ, Анђелко Пудин, + Слободан Трујић, Мида Банкер, Аноним... Вероватно ових псеудонима има и више? ; неки сигурно никада неће ни бити разрешени? Тако је, парадоксално, и писац Лукић помогао савременицима у властитом скривању!! Зашто? Био је песник, писац, а одбијао је да то буде по сваку цену... У једном од његових најобимнијих и вероватно најбољих романа ..., нашли смо прештампане многе текстове и стихове, претходно објављене у часопису ЗАВЕТИНЕ Плус ултра, и другде, под именима Долона Мосиног, Марка Рошуља, Миде Банкера, а у књизи Лукићевој ВАШАРИ ХИПЕРБОРЕЈЕ, Београд,2002. (објављене у оквиру Лукићевих ДЕЛА) и текстове претходно објављене по часописима потписане Дели Јован Пек, Аноним... итд. Зар Лукић није и песме из романа УЈКИН ДОМ, прелиминарно, објавио под именом Боре Мишљеновића? Пошто ће овај библиографски досије полиграфа бити објављен на крају КАРНЕВАЛА КРАЈ РЕКЕ [књиге песама која је практично 3. издање невелике књиге ФЛОРА ДЕ ЛАМУНЋЕ (Краљ Хомоља) (прво је објављено 1993. године, друго у оквиру романа, као последње поглавље УЈКИНОГ ДОМА, Београд,Апостроф, 1997), треће - ово, али под другим насловом (према идеји С.Иг. Митровића, и у сагласности са песником) -, згодна је прилика да се на то подсети, укаже, колико будућим истраживачима и тумачима Лукићевог богатог опуса, толико и данашњим евентуалним преводиоцима Лукићеве поезије на друге светске језике. Јер КАРНЕВАЛ КРАЈ РЕКЕ,није само добра и уверљива поезија једног песника, већ и леп пример полиграфског, помешаног начина писања. Наш библиографски досије зато обухвата 3 целине. У првој су дати - библиографски подаци о томе шта је и где све Лукић објављивао у периоду : 1968. - 2003 (листови,часописи, антологије, зборници...). У другој целини дати су библиографски подаци о свим Лукићевим објављеним књигама (рачунајући и тешко доступна библиофилска издања – поседује их Народна библиотека Србије у свом фонду!), закључно са овим издањем. У трећој целини је дат песников животопис (скраћена и ауторизована верзија претходно објављеног у књ. НА ВЕТРУ...), избор оцена критичара, и резиме на енглеском (преузет из другог издања Лукићеве књиге КРАЉЕВСКЕ ИНСИГНИЈЕ,према изричитом налогу пок. С. Иг. Митровића). Избор критика је максимално сужен, јер КАРНЕВАЛУ КРАЈ РЕКЕ, нису потребне посебне препоруке из друге руке, водоноша са извора и критичара; евентуални читалац се сам може уверити читањем…

Закључак : Лукић почиње да пише и објављује поезију врло рано(1964 / 1965), повремено, а редовније објављује од 1968 / 1969.године (Мале новине, Наш глас, Браничево, Младост, Чик, Весели свет, Студент, Књижевне новине, Радио Београд, БОРБА... и тд.). Овом библиографијом није све обухваћено (треба и даље истраживати период и периодику 1965 - 1969).Дакле, и ова је библиографија непотпуна; она ће то бити већ месец - два, после објављивања ове књиге, имајући у виду Лукићев темпо објављивања. Она може бити драгоцен подстицај другим, акрибичнијим библиографима, јер је главнину дала.Овај и овакав библиографски „досије“ полиграфа потврђује,конкретно и директно, на делу, проверљиве податке и чињенице.Потврђује да у Лукићевом стваралаштву постоји непрекидност, од најранијих, школских, до данашњих дана. Због тога овај рад може користити и будућим библиографима и свим другим књижевним истраживачима, тумачима..

 Дим. Лук.

НАПОМЕНА (оперативног уредника)

     Овај прилог се прештампава из наведеног броја "Идентитета" (стр. 96 -98) са незнатним изменама и испраљеним штампарских и других грешака. 

Нема коментара:

Постави коментар

Из пристиглих писама

  • УСПОМЕНЕ И ПРИКЉУЧЕНИЈА - 16.12.2022. То није снимила жена чије фотографије волим, већ ја, посматрајући кроз балкон наше друге куће чуда светлости и део хоризонта на југозападу. Хор...
    Пре 3 месеца