И од тога долази...

Ступци са Насловне стране "Несанице"
..
..




Србија је друштво са највећом неједнакошћу у ЕвропиСрбија је друштво са највећом неједнакошћу у Европи када се гледа разлика у дохотку оних са највећим и најмањим приходима. (...)  Занимљиво је да се у двадесет одсто најбогатијих становника по приходу улази са само 5.327 евра годишње, што је на нивоу месечне плате од око 440 евра. Али у ствари велики новац у Србији зарађује само један одсто оних са највећим дохотком. Њихов годишњи доходак је чак 158.841 евро. „Србија је дубоко подељено друштво и према примањима дели се на 80 одсто оних који мање-више не могу да обезбеде себи достојан живот и 20 одсто оних којима то није проблем. Прецизнија анализа говори да само 10 одсто становника има могућности за луксузан живот у српским оквирима од око 3.000 евра месечно. И тај износ је у односу на друге земље Европе низак“, објашњава Милићевић.
Према објашњењу Јелене Жарковић, професорке на Економском факултету у Београду и коауторке студије ФРЕН-а, један од важних разлога велике неједнакости је транзиција у којој је Србија имала раст БДП-а без раста запослености. „Од 2000. године БДП је растао у девет од десет година. У истом периоду, запосленост је порасла само у две године (2001. и 2007), у оба случаја за занемарљив проценат. Другим речима, период економског раста без раста запослености трајао је код нас неуобичајено дуго, а потом је 2008. наступила економска криза чије су последице по запосленост биле опет много драматичније у Србији него у земљама у окружењу“, подсећа она. 
(....) ипак наши богаташи имају најмањи доходак у Европи. Тако топ један одсто Швајцараца има годишњи доходак од 3,2 милиона евра, а други и трећи су Луксембуржани са 3,8 и Норвежани са 2,7 милиона евра годишње. Са 158.000, српских „1%“ је на дну европске листе, чак и иза македонских „1%“ који располажу са више од 190.000 евра годишње. Иначе, у свим земљама тај последњи 100. перцентил, односно један одсто најбогатијих одскаче од свих осталих, а то је пре свега због дохотка од капитала којим располажу.
Џини коефицијент
= извор: Лист ДАНАС: Мање од просека прима 70% грађана, одломак, 13. фебруар 2018. 
Доходна неједнакост најчешће се мери такозваним Џини коефицијентом и Србија је према студији Фонда за развој економске науке (ФРЕН), са 38,6 поена последња по једнакости, добрано иза просека ЕУ од 31, па чак и земаља у окружењу, пошто Македонија има Џини коефицијент 35,2, Хрватска 30,6, док је од бивших југословенских република најизједначенија Словенија са 24,5 поена.
Треба поменути и да је према Анкети о потрошњи домаћинстава (АПД) која је до 2013. од када се користи модернија методологија, била главни извор истраживачима, неједнакост у Србији нешто мања и то пре свега због натуралне потрошње.
            .........

ЛеЗ 0013761      




Нема коментара:

Постави коментар

Из пристиглих писама

  • УСПОМЕНЕ И ПРИКЉУЧЕНИЈА - 16.12.2022. То није снимила жена чије фотографије волим, већ ја, посматрајући кроз балкон наше друге куће чуда светлости и део хоризонта на југозападу. Хор...
    Пре 2 месеца